Кнез Михаилова

 

Пешачка зона и трговачки центар - Кнез Михаилова улица је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-тих година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име - улица Кнеза Михаила.

ХОТЕЛ "СРПСКА КРУНА", Кнез Михаилова 56, саграђен 1869. у стилу романтизма, као најмодернији хотел у Београду. У згради је између 1945. и 1970. била смештена Народна библиотека Србије, а данас је Библиотека града Београда.

КУЋА МАРКА СТОЈАНОВИЋА, Кнез Михаилова 53-55, саграђена око 1889. као приватна кућа адвоката Марка Стојановића, у стилу неоренесансе. У њој је била Академија ликовних уметности, основана 1937. године, а данас је Галерија Академије.

БЛОК ГРАЂАНСКИХ КУЋА, Кнез Михаилова 50, 48 и 46, настао 70-тих година 19. века, чијим се подизањем означава почетак прекида са традиционалном "балканском" архитектуром. Све три зграде имају јединствену обраду, изведену на стилском прелазу од романтизма ка ренесанси. Блок чине три зграде:

КУЋА ХРИСТИНЕ КУМАНУДИ, Кнез Михаилова  50, изграђена 1870. као угаона зграда на пресеку улица Кнеза Михаила и Дубровачке. У згради је једно време била смештена Француско-српска банка, затим белгијски и енглески конзулат.

КРСТИНА МЕХАНА, Кнез Михаилова  48, саграђена 1869. године, као административно-трговачка зграда у којој су браћа Крстићи отворили истоимени хотел, а где су се до изградње Градске скупштине одржавале скупштинске седнице.

КУЋА ВЕЉКА САВИЋА, Кнез Михаилова  46, саграђена 1869. као стамбена кућа са трговачким радњама. Од првобитног изгледа зграда је претрпела доста измена.

ЗГРАДА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, Кнез Михаилова 35, подигнута 1923-24. године, по плановима из 1912. године, рад Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића, у стилу академизма са елементима сецесије. У згради се налазе: Библиотека САНУ, једна од најбогатијих у Београду; Архив САНУ са богатом грађом о историји Србије; Галерија САНУ у приземљу зграде, са посебном салом за предавања, књижара и антикварница.

ЗАДУЖБИНА НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 33, саграђена 1889. године, по пројектима арх. Константина Јовановића у стилу неоренесансе, за стамбену кућу београдског трговца Николе Спасића.

ПАСАЖ НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 19, саграђен 1912. у стилу сецесије.

РЕСТОРАН "ГРЧКА КРАЉИЦА", Кнез Михаилова 51, саграђена 1835. у стилу академизма.

ХОТЕЛ "РУСИЈА", Кнез Михаилова 38, зграда је саграђена око 1870. године, а дограђена 1920.